Zašto vilica “klikće”, boli ili se zakoči?
Autor: spec. dr Ljubomir Mićić
Vreme čitanja 9 minuta.
Sve što treba da znate o bolovima vilice, škljocanju i poremećajima TMZ
Bol ispred uha. Klik prilikom otvaranja usta. Osećaj zamora vilice nakon žvakanja ili buđenja. Glavobolje koje liče na migrenu. Bol u vratu ili slepoočnicama.
Sve ovo može imati isti uzrok – poremećaj temporomandibularnog zgloba (TMZ).
TMZ je jedan od najsloženijih zglobova u ljudskom organizmu. Svakog dana otvaramo i zatvaramo usta više od 2.000 puta – tokom govora, jela, smejanja ili gutanja. Kada ovaj sistem funkcioniše pravilno, ne razmišljamo o njemu. Međutim, kada dođe do poremećaja, simptomi mogu biti veoma neprijatni i često zbunjujući.
Šta je temporomandibularni zglob?
Temporomandibularni zglob povezuje donju vilicu sa lobanjom i nalazi se neposredno ispred oba uha.
Za razliku od većine drugih zglobova, TMZ omogućava:
- otvaranje i zatvaranje usta
- pomeranje vilice napred
- pomeranje levo-desno
- žvakanje
- govor
Njegov pravilan rad zavisi od savršene koordinacije:
- zglobne glave (kondila)
- zglobne jame
- zglobnog diska
- kapsule
- ligamenata
- mišića za žvakanje
- pravilnog zagrižaja.
Kako nastaje klik u vilici?
Najčešći razlog jeste pomeranje zglobnog diska.
Normalno, disk se nalazi između kondila i zglobne jame i omogućava glatko kretanje.
Kada se disk pomeri unapred:
- kondil više ne klizi preko njega normalno
- prilikom otvaranja usta “preskoči” disk
- tada nastaje karakterističan klik.
Kod nekih pacijenata klik postoji godinama bez bola.
Kod drugih, stanje napreduje i dolazi do:
- bola
- zakočenja
- ograničenog otvaranja usta.
Da li je klik opasan?
Ne mora biti.
Sam zvuk nije bolest.
Problem nastaje kada se javljaju:
- bol
- ograničeno otvaranje
- otežano žvakanje
- zakočenje vilice
- česta upala.
Zbog toga nije cilj “ukloniti klik”, već utvrditi zbog čega je nastao.
Gde sve može da boli?
Jedna od najvećih zabluda jeste da TMZ boli samo u zglobu.
Bol može da se širi u:
✔ ispred uha
✔ obraz
✔ slepoočnicu
✔ donju vilicu
✔ vrat
✔ rame
✔ potiljak
✔ pa čak i u zube.
Zbog toga mnogi pacijenti mesecima leče “zub” koji je potpuno
Najčešći simptomi
Pacijenti najčešće opisuju:
- klik ili škripanje
- bol pri žvakanju
- jutarnji zamor vilice
- glavobolje
- osećaj pritiska u uhu
- zujanje u ušima
- otežano otvaranje usta
- pomeranje vilice u jednu stranu
- osećaj “iskakanja” zgloba.
Neki imaju samo jedan simptom, dok drugi imaju više njih istovremeno.
Zašto nastaje poremećaj TMZ?
Najčešći uzroci su kombinacija više faktora.
Bruksizam
Noćno stiskanje i škripanje zubima predstavlja jedan od najčešćih uzroka.
Tokom spavanja sile mogu biti i nekoliko puta veće nego tokom normalnog žvakanja.
Stres
Psihološki stres povećava aktivnost mišića za žvakanje.
To dovodi do:
- stiskanja zuba
- spazma mišića
- bola
- preopterećenja zgloba.
Loš zagrižaj
Nepravilan kontakt zuba može dodatno opteretiti zglob, naročito kada postoji više izgubljenih ili istrošenih zuba.
Trauma
Udari u bradu, saobraćajne nezgode ili sportske povrede mogu izazvati pomeranje diska ili oštećenje zgloba.
Hiperpokretljivost
Kod nekih osoba ligamenti su prirodno opušteniji, pa je disk skloniji pomeranju.
Kako postavljamo dijagnozu?
Dobra dijagnostika je važnija od same terapije.
Pregled obuhvata:
- razgovor sa pacijentom
- analizu simptoma
- pregled mišića
- pregled zgloba
- analizu zagrižaja
- procenu pokretljivosti vilice.
Po potrebi koristimo dodatnu dijagnostiku.
CBCT
Koristi se za analizu:
- kondila
- koštanih promena
- degenerativnih procesa.
MRI
Najbolja metoda za prikaz:
- zglobnog diska
- mekih tkiva
- zapaljenja.
Kako se leči TMZ?
U više od 90% slučajeva nije potrebna operacija.
Lečenje je individualno.
Najčešće uključuje kombinaciju više metoda.
Edukacija pacijenta
Prvi korak jeste razumevanje problema.
Mnogi simptomi se smanjuju promenom svakodnevnih navika.
Promena navika
Savetujemo:
- izbegavanje žvaka
- izbegavanje veoma tvrde hrane
- ne oslanjati bradu na ruku
- ne otvarati usta previše široko
- kontrolisati stiskanje zuba.
Okluzalni splint
Kod pacijenata sa bruksizmom izrađuje se individualna zaštitna udlaga.
Splint:
- rasterećuje mišiće
- štiti zube
- smanjuje bol
- stabilizuje vilicu.
Vežbe
Vežbe predstavljaju važan deo terapije.
One poboljšavaju:
- koordinaciju
- pokretljivost
- opuštanje mišića.
Fizikalna terapija
Može uključivati:
- manuelnu terapiju
- istezanje
- ultrazvuk
- TENS
- miofascijalne tehnike.
Lekovi
Po potrebi koriste se:
- antiinflamatorni lekovi
- analgetici
- mišićni relaksanti.
Uvek kratkotrajno i uz savet stomatologa ili lekara.
Botoks
Kod izraženog bruksizma botoks može smanjiti prekomernu aktivnost masetera.
Ne predstavlja trajno rešenje, ali kod pažljivo odabranih pacijenata može značajno smanjiti simptome.
Hirurgija
Operativno lečenje je retko potrebno.
Rezervisano je za:
- ozbiljna oštećenja zgloba
- ankilozu
- velike traume
- uznapredovalu degeneraciju.
Šta možete sami da uradite?
Dok čekate pregled:
✔ izbegavajte tvrdu hranu
✔ ne žvaćite žvake
✔ ne grizite nokte
✔ izbegavajte široko otvaranje usta
✔ primenjujte tople obloge po preporuci stomatologa
✔ pokušajte da smanjite stiskanje zuba tokom dana
✔ radite jednostavne vežbe koje vam pokaže stomatolog.
Kada treba da se javite stomatologu?
Pregled je preporučljiv ukoliko imate:
- bol koji traje duže od dve nedelje
- učestalo kliktanje uz bol
- zakočenje vilice
- nemogućnost normalnog otvaranja usta
- česte glavobolje bez jasnog uzroka
- bol u vilici pri žvakanju
- osećaj da se zagrižaj promenio.
Što se ranije postavi dijagnoza, veće su šanse da se problem reši konzervativno, bez invazivnih procedura.
Zaključak
Klik u vilici nije uvek razlog za brigu, ali bol, zakočenje i ograničeno otvaranje usta nikada ne treba ignorisati. Pravovremena dijagnostika i odgovarajuća terapija mogu sprečiti razvoj ozbiljnijih problema i omogućiti normalnu funkciju zgloba.
Povezani tekstovi
Imate pitanje o svom slučaju?
Na konsultaciji možete dobiti stručno objašnjenje mogućih opcija i jasan predlog sledećeg koraka, bez obaveze da započnete terapiju.
Zakažite konsultaciju